---

Nije mogla da veruje da je nogom krocila u svoje dvoriste posle toliko godina. Skinula je tasnu sa ramena i gurnula pod drveno stepeniste.
Proslost i sadasnjost spojise se u jedan trenutak. Prepoznala je svoju terasu: tri drvena stepenika uz koje se penjala godinama, vrata kroz koja je ulazila u svoj dom i svoj zivot.
- Ako zelis da ti deca i covek budu zivi pisi ono sto ti ja sad kazem, naredio je jedan od strazara. "Ja se nalazim u inostranstvu, dobro sam. Zara_ujem dobro i ostacu jos koju godinu". - Potpisi se ispod i ostavicemo ti porodicu zivu.
Golube moj! - glas joj se prolomi sobom - ja sam to, tvoja zena, tvoja Ana!

---